Izreka “Što južnije to tužnije” za Vranje ne važi. Lep i uređen grad odiše atmosferom gospodštine starih i uglednih trgovačkih porodica. Moderno uređeni kafei u kojima sedi doteran, namirisan i dobro raspoložen svet ostavili su utisak da se u Vranju lepo živi.
Restoran “Kod bake na ručak” nalazi se odmah iznad parka. Kako Vranje nije veliko, moglo bi se reći da je skoro na obodu grada sudeći po nejednakoj arhitekturi kuća koje ga okružuju. Bogate kuće tik pored neuglednih, “sam svoj majstor” kućica. Restoran nema svoj parking ali ćete naći neko mesto u blizini.
U starinskoj kući, restoran je brižljivo, mada neujednačeno, uređen. Lep komadni nameštaj (nov ali u starom stilu), laminatni pod koji se ugiba pod vama. Moderne “veštak” prostirke. Starinski ukrašeni zidovi. Nadstolnjaci od materijala pogodnog za “bakinu” haljinu. Jelovnik tapaciran poput stilske fotelje. Božanstveni gleđosani tanjiri. Najjeftinije salvete kroz koje vam propadaju prsti. Udobne stolice. Improvizovana bašta. Na stolu slanik sa solju i ljutom paprikom umesto bibera (da se zna!). Sve u svemu, atmosfera opuštena i obećava dobro jelo.
Meni je bogat ponudom lokalnih, nadaleko čuvenih vranjanskih jela. Ipak, čuvenu samsu nismo mogli da probamo jer je tog dana nije bilo.
Naš izbor:
Specijalitet bakine kuće. Teletina ispod sača, bakin specijalitet, bila je izvanredna, jedna od najboljih koje smo probali. Uz odličan krompir posut ljutom paprikom, u ovom jelu smo uživali od prvog do poslednjeg zalogaja. Za ovako pripremljeno jelo nije potrebno previše reči. Svratite, probajte i uživajte! Cena 700 din. Ocena: 10
Pljeskavica na vranjanski način. Majstorski, blago popržen sitno seckani crni luk, slatkast i koji se topi u ustima, sa tucanom ljutom paprikom prekriva meso. Pljeskavica je bogatog ukusa, sočna, a u kombinaciji sa ljutim dodatkom naprosto izvanredna. Standardna veličina je 400 gr. Mi nismo bili toliko gladni pa smo naručili “malu” pljeskavicu od 250 gr. Pomfrit u prilogu ne bismo komentarisali da ne bismo smanjili ocenu glavnom jelu. Uostalom, niste došli u Vranje da jedete “french fries”! Cena: 240 din. Ocena: 10
Šopska salata. Bogato prekrivena ukusnim, pikantnim sirom, sa izvanrednim paradajzom i par maslina, šopska salata nam se veoma dopala. Retko se viđa u menijima restorana da, osim za glavna jela, i za salate bude navedena veličina porcije. U ovom restoranu služe izdašnu porciju od 300 gr, te smo naručili samo jednu. Cena: 150 din. Ocena: 9
Ljute papričice. U Vranju nema prevare kad je ljuto u pitanju. Papričice su opravdale svoju reputaciju. Zaista smo jeli ljute papričice a ne kao u nekim drugim restoranima ljutkaste prepržene opne od paprika. Cena: 30 din. Ocena: 10
Piće. Pivo, Staropramen, 0,33l. Cena: 100 din.
Usluga i higijena:
Da li zbog geografske širine, mentaliteta ili provincijskog mirnog tempa života, tek, konobar neće doleteti do vas istog momenta kad sednete za sto. Nas su dočekali gostoprimljivo sa dozom samouverene ljubaznosti. Blakonaklono su nam objasnili šta koji vranjanski specijalitet nudi. Sve je obećavalo izuzetno prijatane trenutke “kod bake” dok nije stigao račun. Od naručenih jela jedino se cena Specijaliteta bakine kuće i ljutih papričica poklapala sa onom iz menija. Nešto više od pola porcije pljeskavice je, verovatno, slobodnom “šac” metodom koštalo 70 dinara više, domaće pivo takođe 30 dinara više – volšebna cena jer je strano pivo u meniju koštalo 140 dinara. Kao vrhunac, na pitanje otkud cena od 300 dinara za šopsku salatu, za koju u meniju piše 150, blagim glasom su nam objasnili da su jednu šopsku salatu koju smo poručili napravili kao dve, jer, Bože, pa bilo nas je dvoje! Ipak, nije baš tako teško napraviti razliku između 600 grama i 300 grama, kada je u pitanju porcija salate.
Lokacija na mapi:
