Bojčinska šuma, sačuvano parče „neobrađene“ prirode je nadohvat centra Beograda, pogotovo ako živite sa leve strane Save. Samim tim što se prostire u ravnom Sremu i prilaz čini ravno trasiran drum. Ovakav prilaz bi ovu lokaciju činio gotovo idealnom destinacijom za opuštajući obed u okruženju prirode čak i radnim danima ali je asfalt toliko oštećen da ćete se poprilično umoriti izbegavajući udarne rupe veličine omanjih kratera dok dođete do restorana.
Restoran “Bojčinska koleba” smešten je u samoj šumi, prostran unutra a bašta je široko postavljena među velikim stablima koja daju ugodan hlad i po letnjim vrućinama. Neki od stolova u bašti su ograđeni slamnatim zastorima koji daju intimu ali ograničavaju pogled pa vam dođe svejedno da li sedite unutra ili napolju. Mi smo se odlučili za sto „na otvorenom“ ali smo se, bez obzira na lepotu ambijenta, osetili pomalo „na vetrometini“ zbog neomeđene bašte. Vizuelna granica restorana treba da postoji, bilo da je u pitanju zelenilo ili neki drugi paravan da ne bi imali osećaj da ste svima „na vidiku“. Posebno zato što je u neposrednoj blizini letnja pozornica. Dok smo bili gosti restorana, tehničari su vredno postavljali scenu i isprobavali akustiku što je malo poremetilo mir i spokoj u kojem Bojčinska koleba ne oskudeva.
Kako smo restoran posetili u letnjem periodu, bili smo u prilici da u potpunosti osetimo vitalnost očuvanog ekosistema. Tokom celog boravka u restoranu budno smo pratili kretanje stršljenova velikih „k’o rode“, spremni da sa njima miroljubivo podelimo naš obrok „na ravne časti“. Srećom, izgleda su gore pomenuti bili u podnevnoj sijesti i većinu vremena su proveli „parkirani“ na obližnjem drvetu.
Restoran ima svoj parking.
Na meniju su jela nacionalne kuhinje a mi smo se odlučili za lokalne, sremske specijalitete.
Naš izbor:
Ovčiji gulaš. Ako poručite ovčiji gulaš u Bojčinskoj kolebi poslužiće vam domaćinsku porciju sa mlincima. Ne znamo da li je ukusnije meso, tako mekano da se topi u ustima ili pikantni sos. Pri prvom zalogaju biće vam jasno da su sastojci od kojih je jelo napravljeno, prvoklasni. Iako prečanski silan, gulaš možete pojesti u slast a da ne primetite. Cena: 600 din. Ocena: 10
Kobasica od mangulice. Ko bi odoleo da u Sremu ne proba neki specijalitet od mangulice? Da li je istina da je mangulicina mast zdrava, da ne kažemo „lekovita“ , ne bi smo znali, ali su kobasice bile „zdravo“ jake i u masti oskudevale nisu. Uprkos tome, bile su izvanredne i, baš kao i gulaš, napravljene od očigledno kvalitetnog mesa. Mi smo ih pojeli „u dahu“ i svesrdno vam ovaj specijalitet preporučujemo. (Ako ste planirali analize holesterola, odložite ih neki dan.) Cena: 750 din. Ocena: 10
Šopska salata. Sveže i ukusno povrće, začinjeno domaćim sirom činilo je šopsku salatu finim prilogom uz jela koja smo poručili. Cena: 250 din. Ocena: 9
Sladak kupus. Briga domaćina o kvalitetu hrane videla se i kod kupus salate. Nije svaki kupus sladak a ovaj u Bojčinskoj kolebi je bio sladak kao med, svež i hrskav. Retko smo imali priliku da probamo ovako ukusnu salatu od svežeg kupusa. Cena: 150 din. Ocena: 10
Hleb. Odličan, pune teksture, sit i veoma ukusan, pravi hleb! Cena: 40 din. Cena: 10
Baklava. Najbolji dokaz da hrana od kvalitetnih namirnica, ma koliko da je ima, ne pada teško je taj što smo se posle okrepljujuće šetnje po šumi, vratili na dezert. Baklava je bila izvrsna, kako smo uostalom i očekivali, mada nepotrebno ukrašena karamel prelivom. (Cene nema, račun smo zaturili.) Ocena: 10
Piće. Pivo, točeno 0,5l. Cena: 140 din.
Usluga i higijena:
Uređen, kako dolikuje, u etno stilu, restoran je opremljen klupama i „starinskim“ stolicama. Ako sednete u baštu, obratite pažnju i proverite da li se klupe i stolice klackaju. Inače, sve u restoranu je čisto i uredno. Na drvenim stolovima naći će se i nadstolnjak i salveta ispod tanjira, noževi su oštri a ako padne neka trunka sa drveta, neće vam smetati. Toaleti su veoma uredni iako su na usluzi svim izletnicima a ne samo gostima restorana. Konobari su uslužni i prijatni ali mi nismo imali sreće. Naš sto kao da je bio u „bermudskom trouglu“ ili, još bolje, postavljen na „ničijoj zemlji“ konobarskih rejona. Momci su hitro promicali kraj našeg stola, ne obazirući se na naše poglede, mahanje rukom i ostale kafanske „dimne signale“. Na koncu konca, mi smo uživali u hrani, poručena jela smo dobili i račun platili.
Lokacija na mapi:
Иако сам био поодавно врло се добро сећам да су и кобасице од мангулице биле ван сваке категорије поређења а и да је гулаш (нисам сигуран који смо јели) био изврстан. Ако се није нешто значајно променило, ово је место за сваку препоруку!