Kažu da na Tasosu najbolju jagnjetinu služe u Teologosu, selu duboko u kopnu, takoreći na sred ostrva.
Dobar, širok drum vodi sve do sela i tu se odjednom grana na par puteljaka, doduše asfaltiranih, tek nešto širih od kozijih staza. Povedeni neugodnim iskustvom koje nas je zadesilo kada smo, par dana ranije, tražili jezero koje posle obećanih osam kilometara nije bilo ni na vidiku a posle dvanaest kilometara nas „obradovala“ tabla koja najavljuje još dodatnih par kilometara po makadamu, pri poseti Teologosu smo se odlučili za prvi restoran koji je imao istaknutu srpsku zastavu. I zaista, sa konobarom smo se sporazumeli lako, doduše ne na srpskom već bugarsko-makedonskim rečima ali, na kraju krajeva, verujemo da su jednom Grku svi ovi jezici slični.
Restoran je prostran, čak i previše za naš ukus. Iako su stolovi bili zastrti šarmantnim kariranim stolnjacima a stolice udobne, drvene, nismo uspeli da se odupremo utisku da smo došli u veliku menzu koja po obroku uslužuje stotine ljudi. Pošto je restoran bio poluprazan kad smo ga posetili, imali smo intimnu atmosferu jer se ono malo gostiju prosto „izgubilo“ po drugim delovima natkrivene terase. Domaćini su se postarali da nikako ne zaboravimo da smo u Grčkoj. Sa velikih zidnih slika gledali su nas likovi grčke mitologije, pomalo groteskno pokupljeni sa najpoznatijih antičkih umetničkih dela, istini za volju pravilnih proporcija, u jarkim bojama nekakve „grčke naive“.
Meni nam nije bio potreban jer smo došli na jagnjetinu. Kroz kratku konsultaciju sa vidno pripitim konobarom, razrešili smo dilemu da li da poručimo jaretinu i odlučili se za jagnjetinu.
Naš izbor
Jagnjetina. Poslužena vruća, sveža, jagnjetina je bila mekana, sočna i ukusna. Porcija je nonšalantno i opušteno sadržavala dosta masnjikavih delova, žilica i kostiju ali je kožica bila izvanredna, taman dovoljno reš da krcka. Pečenje je bilo nejednako usoljeno, što daje dobar prosečni konačni skor ali nije prijatno razmišljati pri svakom zalogaju na koji ćete deo naleteti. Ne ponose se Grci džabe svojom jagnjetinom, pečenje je bilo veoma ukusno ali, u Augustosu ga nisu najbolje pripremili. Cena (povoljna i za naše standarde): 19 Evra/kg. Ocena: 8
Grčka salata. Grci veoma cene svoju brendiranu salatu a na Tasosu smo, konačno, imali prilike da probamo dobru grčku salatu i popravimo ranije utiske da se najbolja grčka salata pravi u Srbiji. U Augustosu nisu štedeli ni na povrću (veoma ukusnom) ni na siru pa, iako dosta skupa, ova grčka salata je bila i obrok i osveženje. Cena: 5 Evra Ocena: 10
Hleb. Najobičniji, sečen na kriške ali ukusan i ima ga dovoljno. Cena: 0,5 Evra. Ocena: 6
Piće. Domaće crveno vino, punog i bogatog mediteranskog ukusa, možda malo „kršteno“ (vodom) ali je nama po vrelini grčkog popodneva prijalo baš takvo. Cena: 8 Evra/l
Usluga i higijena
Pripiti konobar koji nas je dočekao se jedva držao na nogama ali nas je dočekao srdačno i razgovorljivo. Posle pozdrava na engleskom vidno se oraspoložio kad je shvatio da smo „naši“. Začudo, bio je dovoljno funkcionalan i na uslugu nismo čekali. Ipak, nismo insistirali da nam donese „teralicu za muve“ (nismo najbolje razumeli o čemu se radi) da ga ne bi „nosili na duši“ ako se usput saplete. Osim insekata koji su nam dosađivali, na higijenu nismo imali drugih zamerki mada ceo restoran deluje pomalo „musavo“.
Lokacija na mapi:
